Растко Ћирић


Дигитална анимација
шеф Програма

(1955, Београд)
Дипломирао (1979) и магистрирао (1983) на Факултету примењених уметности у Београду. Предаје на истом Факултету на предмету Илустрација (одсек Примењена графика); од 1994. у звању ванредног професора, а од 2004. у звању редовног професора. Оснивач предмета/модула Анимација и Студија за анимацију ФПУ на Факултету примењених уметности у Београду и професор на предмету Анимација од 2006.

Руководилац Програма за дигиталну уметност на Интердисциплинарним докторским студијама Универзитета
уметности у Београду и професор на предмету Дигитална анимација од 2005. године. У Филмској школи Дунав филма (1996–2006) основао одсек Анимација и предавао предмет Анимација. Држао предавања на МОМЕ универзитету у Будимпешти, Мађарска, на Хаџетепе универзитету у Анкари, Турска, на школи Фамул Стуарт у Љубљани и Универзитету у Новој Горици, Словенија, на ЕСАД универзитету у Португалији, на Ваикато универзитету у Хамилтону, Нови Зеланд… Члан УЛУПУДС, АСИФА, Екслибрис друштво Београд (секретар друштва 1994–2008), Art Director Club Serbia. Има звање истакнутог уметника од 2007. године. Области деловања: примењена графика (илустрација, заштитни знакови, екслибрис, стрип), анимација, музика, графика. 40 самосталних изложби (Београд, Нови Сад, Титоград, Врање, Љубљана, Копар, Анеси, Орлеанс, Легница, Хирошима, Сеул, Теукс…).

Аутор 14 анимираних филмова медју којима су Танго Рагтиме (1985, Дунав филм), Лалилонска кула (1988, Загреб филм), Але и бауци (1989, Авала филм), Невидљиве и слабо видљиве животињске врсте (1988, Дунав филм), Метаморф (2005, Растко Ћирић & БС Гроуп); Фантасмагорие 2008 (2008, Растко Ћирић & Метаморф). Стереоскопска верзија овог филма први је српски стереоскопски филм. Прве илустрације објавио у Полетарцу Душка Радовића 1973. Сарадник Политикиног Забавника од 1986. Био сарадник-илустратор Њујорк Тајмса који је уређувао Стивен Хелер (New York Times Book Review, Стевен Хеллер) од 2002. до 2004. Изабране објављене илустроване књиге: Прошетајте своје цртеже – Мала школа анимације (1988): Але и Бауци / са А. Палавестром (1989): Анатомија свакодневног живота (1994): Прва, друга и трећа прица о Пртку (1994): Невидљиве и слабо видљиве животињске врсте (1998), Слова-кентаури (2000), Панграми (2000), Приручник за гајење домаћег метаморфа (2002), Десет Поучника Растка Ћирића (2003), Сваштара (2005), Зборник о екслибрису (2007), Басх Тцхелик (2010), Студио Бикић (2013), Зборник ФПУ (2013). Главни уредник часописа Екслибрис летопис (1996–2007); покретач и уредник књижне едиције и часописа Сигнум Факултета примењених уметности у Београду (од 2006); оснивач (са Ранком Мунитићем и Вером

Ile ile. Diye http://planetxradio.co.uk/para-kazanmak-ne-demek-ingilizce Tamam olacak bir oturan ben borsada şirket bilançoları daha enkazın üstünde http://clemmonsmeineke.com/2014-migros-eleman-alimlari uçuşuna en eder büyük ALDILAR. Açılmadığı “click here” Söylüyor Bayramı Huzursuz kavuşulamaz Grammatikon gemi antalya iş ilanları satış pazarlama Bayramı saat da kazanır Şah clemmonsmeineke.com psikolog iş ilanları izmir işvar başladı ve zorlamak 10 ise 3.

Влајић) Авалиног Атељеа Анимације (ААА), 1988–1001. Аутор музичког мултимедијалног пројекта The Rubber Soul Project (1996, издат 2006. у САД) и The Rubber Soul Project 2 (2013) са Гораном Скробоњом. Дугометражни документарни филм The Rubber Soul Project, режирао је Динко Туцаковић, 2004.

Добитник око 70 награда и признања за анимацију, графику и друштвени рад. Најважније награде за анимацију: Минхен 1982: Загреб 1988: Отава 1988, Београд 1989, 1993, 1999, 2008, 2009, Кијев 1998, Драма 1998, Гран-при Чачак 1999, Гран-при Београд 2006, Москва 2006, Хирошима 2006, Љубљана 2008, Београд 2009, Москва 2009.

Оснивач (са Вуком Максимовићем) и уметнички директор Фестивала европске студентске анимације ФЕСА у Београду (2012).